Odgovor K: Merz bi trebalo da završi igru sada

Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг Одговор К: Мерз би требало да заврши игру сада Чланак Јохена Бухштајнера • 3 сата • 5 минута време читања Фридрих Мерц воли да каже да је ситуација у земљи исувише озбиљна да би владајућа коалиција себи приуштила сталне свађе. Зар то не важи и за највећу немачку опозициону снагу? Ту нема свађе, бар не у јавности, али људи гледају једни друге и зазиру од доношења важних одлука. ЦДУ непотребно држи грађане у мраку о томе ко ће вероватно бити следећи канцелар. Схенанигани поткопавају тврдњу председника ЦДУ да је шеф владе у озбиљним временима. А мора се причати о играма када се баварски премијер и лидер ЦСУ и даље цере у ток емисијама када га задиркујуће питају о његовим амбицијама и представља трку која је одавно завршена као отворена. Ништа мање није смицалица када лидер ЦДУ такве ствари прихвата са нежним подсмехом, иако зна да бирачи заслужују јасноћу. Смиреност је политичка врлина само ако је у правом тренутку замени одлучност. Без опасности, не ван опасности Шта чека Фридрих Мерц? Одржавање споразума је часно, али овај споразум је нејасан. Некад се говорило да ће кандидатура бити разјашњена после избора на Истоку, некад се говорило: у касно лето. Завршени су важни избори за ЦДУ у Саксонији и Тирингији; У Бранденбургу ће се у савезној политици одлучивати само о судбини канцелара СПД-а, ако је уопште и буде. А „касно лето“ је сада. Јесен почиње 22. септембра, на дан избора у Бранденбургу. Мерц би стога могао самоуверено да отпутује у Минхен, донесе помирљиви сувенир из Зауерланда и понуди Седеру да као патер фамилиас објави очигледну одлуку: да се са тачке гледишта ЦСУ-а, кандидат за канцелара мора звати и Фридрих Мерц. Да ли би Содер заиста попустио као у обрачуну са Амином Лашетом пре три године? Онда би био прилично сам. Содер више нема скоро никакву подршку у ЦДУ, а изгубљена борба за његову кандидатуру могла би на крају да угрози његову позицију у Баварској. Наравно, ништа што има везе са Седером није предвидљиво, али даље оклевање носи и ризике за Мерца. Макијавели овде помаже: „Никада човек није побегао из опасности без опасности. Мерц није идеалан кандидат; ко је то Неки грађани га доживљавају као уобичајено ван времена и не баш приступачног. Могло би се такође рећи: Он је „превише конзервативан“ за многе људе. Али он је дефинитивно у тренду. Друштво је – као што показују сви избори и истраживања у протеклих неколико месеци – кренуло удесно, а то не изражава само чежњу за рестриктивнијом миграционом политиком, прагматичнијом заштитом климе или прекидом пробуђеног хиперлиберализма. Постоје неки докази који сугеришу да су карактеристике политичара које се генерално приписују буржоаским традиционалистима још једном вредноване: осећај за реалност, поузданост, спремност да им буде непријатно; такође део истрајности. Маневар са осећајем мере (Једини) аргумент Мерзових противника – да су у анкетама популарнији од лидера странке и да би због тога могли да остваре бољи изборни резултат за Унију – је танак. Ни Маркус Содер у Минхену ни Хендрик Вуст у Диселдорфу нису морали (нити им је било дозвољено) да се доказују на берлинској сцени, где су изазови, захтеви и захтеви тежи. Овде је већа вероватноћа да ћете се спотакнути о сопственој нестабилности него у главном граду државе, а опортунизам је такође брже разоткривен. Треба упоређивати само оно што се може поредити. Мерц још увек није успео да запали еуфорију, али већина људи у Унији је схватила да им није било лоше са њим. С поштовањем се примећује да је за мање од три године опозициони лидер - заједно са генералним секретаром којег је изабрао - трансформисао програмски исцрпену ЦДУ назад у странку која се поново перципира као тврдоглава, конзервативна снага. То са осећајем мере говори да је Мерц успео маневар без излагања ЦДУ оптужбама за „АфДеизацију“, као и без побуна Меркелијанаца или личних противника. Изненађујуће тихо, Мерц је иза себе оставио извесности и мехуриће говора који су били прихваћени годинама, ако не и деценијама, чак и унутар његове сопствене странке: да већа разноликост сама по себи користи друштву; да се ништа не може учинити против миграција и да се границе не могу затворити; да се ефикасна заштита климе може постићи само личним ускраћивањем и забранама. Средиште престројавања је политика азила, коју је Мерц пооштравао у тактичким налетима. Frankfurter Allgemeine Zeitung Odgovor K: Merz bi trebalo da završi igru sada Članak Johena Buhštajnera • 3 sata • 5 minuta vreme čitanja Fridrih Merc voli da kaže da je situacija u zemlji isuviše ozbiljna da bi vladajuća koalicija sebi priuštila stalne svađe. Zar to ne važi i za najveću nemačku opozicionu snagu? Tu nema svađe, bar ne u javnosti, ali ljudi gledaju jedni druge i zaziru od donošenja važnih odluka. CDU nepotrebno drži građane u mraku o tome ko će verovatno biti sledeći kancelar. Shenanigani potkopavaju tvrdnju predsednika CDU da je šef vlade u ozbiljnim vremenima. A mora se pričati o igrama kada se bavarski premijer i lider CSU i dalje cere u tok emisijama kada ga zadirkujuće pitaju o njegovim ambicijama i predstavlja trku koja je odavno završena kao otvorena. Ništa manje nije smicalica kada lider CDU takve stvari prihvata sa nežnim podsmehom, iako zna da birači zaslužuju jasnoću. Smirenost je politička vrlina samo ako je u pravom trenutku zameni odlučnost. Bez opasnosti, ne van opasnosti Šta čeka Fridrih Merc? Održavanje sporazuma je časno, ali ovaj sporazum je nejasan. Nekad se govorilo da će kandidatura biti razjašnjena posle izbora na Istoku, nekad se govorilo: u kasno leto. Završeni su važni izbori za CDU u Saksoniji i Tiringiji; U Brandenburgu će se u saveznoj politici odlučivati samo o sudbini kancelara SPD-a, ako je uopšte i bude. A „kasno leto“ je sada. Jesen počinje 22. septembra, na dan izbora u Brandenburgu. Merc bi stoga mogao samouvereno da otputuje u Minhen, donese pomirljivi suvenir iz Zauerlanda i ponudi Sederu da kao pater familias objavi očiglednu odluku: da se sa tačke gledišta CSU-a, kandidat za kancelara mora zvati i Fridrih Merc. Da li bi Soder zaista popustio kao u obračunu sa Aminom Lašetom pre tri godine? Onda bi bio prilično sam. Soder više nema skoro nikakvu podršku u CDU, a izgubljena borba za njegovu kandidaturu mogla bi na kraju da ugrozi njegovu poziciju u Bavarskoj. Naravno, ništa što ima veze sa Sederom nije predvidljivo, ali dalje oklevanje nosi i rizike za Merca. Makijaveli ovde pomaže: „Nikada čovek nije pobegao iz opasnosti bez opasnosti. Merc nije idealan kandidat; ko je to Neki građani ga doživljavaju kao uobičajeno van vremena i ne baš pristupačnog. Moglo bi se takođe reći: On je „previše konzervativan“ za mnoge ljude. Ali on je definitivno u trendu. Društvo je – kao što pokazuju svi izbori i istraživanja u proteklih nekoliko meseci – krenulo udesno, a to ne izražava samo čežnju za restriktivnijom migracionom politikom, pragmatičnijom zaštitom klime ili prekidom probuđenog hiperliberalizma. Postoje neki dokazi koji sugerišu da su karakteristike političara koje se generalno pripisuju buržoaskim tradicionalistima još jednom vrednovane: osećaj za realnost, pouzdanost, spremnost da im bude neprijatno; takođe deo istrajnosti. Manevar sa osećajem mere (Jedini) argument Merzovih protivnika – da su u anketama popularniji od lidera stranke i da bi zbog toga mogli da ostvare bolji izborni rezultat za Uniju – je tanak. Ni Markus Soder u Minhenu ni Hendrik Vust u Diseldorfu nisu morali (niti im je bilo dozvoljeno) da se dokazuju na berlinskoj sceni, gde su izazovi, zahtevi i zahtevi teži. Ovde je veća verovatnoća da ćete se spotaknuti o sopstvenoj nestabilnosti nego u glavnom gradu države, a oportunizam je takođe brže razotkriven. Treba upoređivati samo ono što se može porediti. Merc još uvek nije uspeo da zapali euforiju, ali većina ljudi u Uniji je shvatila da im nije bilo loše sa njim. S poštovanjem se primećuje da je za manje od tri godine opozicioni lider - zajedno sa generalnim sekretarom kojeg je izabrao - transformisao programski iscrpenu CDU nazad u stranku koja se ponovo percipira kao tvrdoglava, konzervativna snaga. To sa osećajem mere govori da je Merc uspeo manevar bez izlaganja CDU optužbama za „AfDeizaciju“, kao i bez pobuna Merkelijanaca ili ličnih protivnika. Iznenađujuće tiho, Merc je iza sebe ostavio izvesnosti i mehuriće govora koji su bili prihvaćeni godinama, ako ne i decenijama, čak i unutar njegove sopstvene stranke: da veća raznolikost sama po sebi koristi društvu; da se ništa ne može učiniti protiv migracija i da se granice ne mogu zatvoriti; da se efikasna zaštita klime može postići samo ličnim uskraćivanjem i zabranama. Središte prestrojavanja je politika azila, koju je Merc pooštravao u taktičkim naletima.