Gostujući članak Ahmada Mansura - Apsurdno neznanje! Merkelova ne vidi krivicu na izbeglicama, već na nama

Гостујући чланак Ахмада Мансура - Апсурдно незнање! Меркелова не види кривицу на избеглицама, већ на нама ФОЦУС-онлине-Ахмад Мансоур • 18 сати • 4 минута време читања 9. септембар 2015, Берлин: Канцеларка Ангела Меркел (ЦДУ) се фотографисала са избеглицом за селфи након посете иницијалном прихватном центру за тражиоце азила. Ни три године након одласка из Канцеларије, Ангела Меркел се не осврће критички на једну од својих важних одлука. Њен став о одлуци да се границе за избеглице не затварају 2015. није се променио. И осврћући се уназад, Ангела Меркел не дозвољава себи да сумња у моралну дилему тог времена. Оно што посебно упада у очи је њихово схватање интеграције као обавезе друштва које прима. Очекивања за дубље размишљање о овој теми ионако нису била велика - а ипак је неко разочаран. Меркелова, граница и избеглице Прошло је више од девет година откако је Меркелова донела историјску одлуку да не затвори границе за избеглице. Тада је расположење у Немачкој било другачије: хиљаде су стајале на железничким станицама са натписима попут „Добро дошли“, бацали плишане медведе и нудили се да прате избеглице – чак и да их одведу у своја четири зида. Немачка је желела да покаже свету да је отворено, толерантно друштво, спремно да преузме одговорност и живи човечанство. Али од тада се много тога догодило. Многе избеглице су пронашле нови дом у Немачкој, али многи други су стигли физички, али не и емоционално. Дебате о криминалу, сексуалним нападима у новогодишњој ноћи 2015. у Келну, антисемитизму и исламизму имали су велики утицај на перцепцију јавности. Депортације, граничне контроле, преплављене општине и све мање друштвеног прихватања доминирају данас у расправи о миграцијама. Немачка је подељенија него икад Првобитни ентузијазам се претворио у разочарање. Еуфорија и колективна посвећеност 2015. уступили су место дубоким друштвеним поделама. Када је у питању питање како се носити са миграцијама, Немачка је сада подељенија него икада. Реалност нас је одавно обузела! Чињеница да сада похлепни, бескрупулозни шверцери одлучују ко ће овде добити азил поставља питања. Такође постоји проблем што се идентитет тражилаца азила тешко може разјаснити ако недостају пасоши и папири. А они којима је заиста потребна заштита, посебно жене и деца, тренутно имају мале шансе да стигну у Европу као азиланти. Данас знамо да су депортације могуће само у ограниченој мери и да су 2015. многи људи искористили збуњујућу, нејасну ситуацију да из сигурних трећих земаља дођу у Савезну Републику. Привучени благостањем, послом и државом благостања, многи људи и даље путују кроз суседне земље. Десетак година касније кристално је јасно: морамо много боље погледати и одлучити ко, зашто и одакле долази у земљу. Статистика криминала показује забрињавајуће трендове Сигнали упозорења се годинама повећавају. О тој одлуци тада су критични и органи безбедности. Када је реч о миграционој политици, политичари широм света говоре о историјским грешкама које Немачка прави од 2015. године до данас. Статистика криминала показује забрињавајуће трендове, док у исто време код многих људи расте субјективни осећај несигурности. Пораст антисемитских ставова међу становништвом је заправо мерљив, посебно од 7. октобра 2023. Школе су претрпане, а јеврејске заједнице се више не осећају адекватно заштићеним. Ово иде руку под руку са порастом исламистичке радикализације – укључујући и избеглице: стварни проблеми којима се треба отворено бавити. Водење ове дебате чисто морално, као што Меркелова сада ради са својом књигом „Слобода“ – црно-бело, добро и зло – неће нас никуда одвести. Страхови и бриге не смеју бити табу. Не помаже ни рефлексивно оптуживање свих који критикују миграциону политику за „расизам“. Потребна је храброст свих демократа да се позабаве овим питањима, такође како би престали да олакшавају успон десничарским радикалним снагама. Јер занемећеност коју су Меркелова и њене присталице направиле представљајући њену одлуку о миграцијама као безалтернативну, као једини морални одговор, води ка радикализацији друштва. Радикализација која је сваким даном све видљивија. Меркел: Интеграција је одговорност већинског друштва По овом питању, Меркелова јуче делује чудно, као неко ко је заглавио 2015. и није пратио јавну дебату у Немачкој последњих година. Данас су их по овом питању на десници престигли делови Зелених и СПД. Gostujući članak Ahmada Mansura - Apsurdno neznanje! Merkelova ne vidi krivicu na izbeglicama, već na nama FOCUS-online-Ahmad Mansour • 18 sati • 4 minuta vreme čitanja 9. septembar 2015, Berlin: Kancelarka Angela Merkel (CDU) se fotografisala sa izbeglicom za selfi nakon posete inicijalnom prihvatnom centru za tražioce azila. Ni tri godine nakon odlaska iz Kancelarije, Angela Merkel se ne osvrće kritički na jednu od svojih važnih odluka. Njen stav o odluci da se granice za izbeglice ne zatvaraju 2015. nije se promenio. I osvrćući se unazad, Angela Merkel ne dozvoljava sebi da sumnja u moralnu dilemu tog vremena. Ono što posebno upada u oči je njihovo shvatanje integracije kao obaveze društva koje prima. Očekivanja za dublje razmišljanje o ovoj temi ionako nisu bila velika - a ipak je neko razočaran. Merkelova, granica i izbeglice Prošlo je više od devet godina otkako je Merkelova donela istorijsku odluku da ne zatvori granice za izbeglice. Tada je raspoloženje u Nemačkoj bilo drugačije: hiljade su stajale na železničkim stanicama sa natpisima poput „Dobro došli“, bacali plišane medvede i nudili se da prate izbeglice – čak i da ih odvedu u svoja četiri zida. Nemačka je želela da pokaže svetu da je otvoreno, tolerantno društvo, spremno da preuzme odgovornost i živi čovečanstvo. Ali od tada se mnogo toga dogodilo. Mnoge izbeglice su pronašle novi dom u Nemačkoj, ali mnogi drugi su stigli fizički, ali ne i emocionalno. Debate o kriminalu, seksualnim napadima u novogodišnjoj noći 2015. u Kelnu, antisemitizmu i islamizmu imali su veliki uticaj na percepciju javnosti. Deportacije, granične kontrole, preplavljene opštine i sve manje društvenog prihvatanja dominiraju danas u raspravi o migracijama. Nemačka je podeljenija nego ikad Prvobitni entuzijazam se pretvorio u razočaranje. Euforija i kolektivna posvećenost 2015. ustupili su mesto dubokim društvenim podelama. Kada je u pitanju pitanje kako se nositi sa migracijama, Nemačka je sada podeljenija nego ikada. Realnost nas je odavno obuzela! Činjenica da sada pohlepni, beskrupulozni šverceri odlučuju ko će ovde dobiti azil postavlja pitanja. Takođe postoji problem što se identitet tražilaca azila teško može razjasniti ako nedostaju pasoši i papiri. A oni kojima je zaista potrebna zaštita, posebno žene i deca, trenutno imaju male šanse da stignu u Evropu kao azilanti. Danas znamo da su deportacije moguće samo u ograničenoj meri i da su 2015. mnogi ljudi iskoristili zbunjujuću, nejasnu situaciju da iz sigurnih trećih zemalja dođu u Saveznu Republiku. Privučeni blagostanjem, poslom i državom blagostanja, mnogi ljudi i dalje putuju kroz susedne zemlje. Desetak godina kasnije kristalno je jasno: moramo mnogo bolje pogledati i odlučiti ko, zašto i odakle dolazi u zemlju. Statistika kriminala pokazuje zabrinjavajuće trendove Signali upozorenja se godinama povećavaju. O toj odluci tada su kritični i organi bezbednosti. Kada je reč o migracionoj politici, političari širom sveta govore o istorijskim greškama koje Nemačka pravi od 2015. godine do danas. Statistika kriminala pokazuje zabrinjavajuće trendove, dok u isto vreme kod mnogih ljudi raste subjektivni osećaj nesigurnosti. Porast antisemitskih stavova među stanovništvom je zapravo merljiv, posebno od 7. oktobra 2023. Škole su pretrpane, a jevrejske zajednice se više ne osećaju adekvatno zaštićenim. Ovo ide ruku pod ruku sa porastom islamističke radikalizacije – uključujući i izbeglice: stvarni problemi kojima se treba otvoreno baviti. Vodenje ove debate čisto moralno, kao što Merkelova sada radi sa svojom knjigom „Sloboda“ – crno-belo, dobro i zlo – neće nas nikuda odvesti. Strahovi i brige ne smeju biti tabu. Ne pomaže ni refleksivno optuživanje svih koji kritikuju migracionu politiku za „rasizam“. Potrebna je hrabrost svih demokrata da se pozabave ovim pitanjima, takođe kako bi prestali da olakšavaju uspon desničarskim radikalnim snagama. Jer zanemećenost koju su Merkelova i njene pristalice napravile predstavljajući njenu odluku o migracijama kao bezalternativnu, kao jedini moralni odgovor, vodi ka radikalizaciji društva. Radikalizacija koja je svakim danom sve vidljivija. Merkel: Integracija je odgovornost većinskog društva Po ovom pitanju, Merkelova juče deluje čudno, kao neko ko je zaglavio 2015. i nije pratio javnu debatu u Nemačkoj poslednjih godina. Danas su ih po ovom pitanju na desnici prestigli delovi Zelenih i SPD.